U ovom blogu govorićemo o drumskom transportu kontejnera iz i do luka. Na ovom tržištu, tokom poslednjih nekoliko godina, dešavala su se različita previranja. Dok su na vrhuncu pandemije brodarske kompanije lako mogle da „primoraju“ svoje klijente da im povere i taj deo posla (carrier haulage), rebalans ponude i potražnje za brodskim kapacitetima, koji je naročito došao da izražaja 2023, promenio je odnos snaga. Tako su klijenti ponovo došli u poziciju da sami odlučuju kome će poveriti ove zadatke (merchant haulage).

Roba se sve više pakuje u kontejnere

"Prevoz robe kontejnerima jedan je od najtraženijih vidova transporta današnjice. Kontejneri su prikladno rešenje gotovo za svaku vrstu, od sirovina do gotovih proizvoda - u njima se prevoze hrana, piće, plastika, guma, tekstil, drvo, papir, metal, mašine, hemikalije, nameštaj, elektronika, pa čak i automobili. Većina analitičara saglasna je u oceni da transport robe u kontejnerima ima blistave izglede i smatra da je kontejnerizacija trend budućnosti. Ove standardizovane, transportne kutije, mogu se jednostavno kretati kroz različite načine transporta (brod, železnicu ili kamion) bez potrebe za istovarom i pretovarom tereta, što smanjuje troškove rukovanja i tranzitno vreme. Primera radi, čak i na tržištima gde takav vid prevoza tek dobija na zamahu – kao što je Srbija, popularnost kontejnerskog transporta raste. U Srbiji se njegov obim udvostručio u poslednjih deset godina. "

Prema podacima Eurostata, na nivou cele Evropske unije, udeo kontejnerskog transporta u ukupnom drumskom saobraćaju, u periodu od 2012. do 2022. varirao je od 6,5% do 5,8%. Kretanja na pojedinačnim tržištima, naravno, međusobno se razlikuju. Na primer, udeo kontejnerskog prevoza u ukupnom drumskom prevozu tokom ovih 10 godina pao je u sedam država članica EU, kao i u zemljama EFTA Norveškoj i Švajcarskoj. Sa druge strane, pojedine zemlje ubeležile su vrtoglavi rast – u Litvaniji je on iznosio neverovatnih 300%. Prema oceni Eurostata, glavni uzrok tome je značajno povećanje obima kontejnera u litvanskim lukama, potrebno za short sea servise. Dakle, više posla na moru jednako je više posla na drumu. Ako posmatramo apsolutne iznose, Nemačka je, sa više od 44 milijarde tonskih kilometara u 2022, bila na neprikosnovenom prvom mestu po obimu drumskog transporta kontejnera.

Merchant haulage: povratak na scenu

Kontejnere je potrebno transportovati do luke, pre utovara na plovilo i potom od luke do krajnjeg odredišta. I jedno i drugo može organizovati kako pošiljac robe, tako i brodska kompanija, a ove operacije poznate su pod nazivom “merchant haulage”, odnosno “carrier haulage”.

Merchant haulage (trgovački transport) podrazumeva da trgovac, poznat i kao vlasnik tereta, organizuje transport kontejnera preko svoje imenovane transportne kompanije, dok carrier haulage (transport prevoznika) znači da je transport kontejnera organizovao okeanski prevoznik. Carrier haulage u osnovi proširuje obim posla za okeanskog prevoznika – umesto servisa od luke do luke, ide se na servis od vrata do luke, od luke do vrata, ili čak celovitog “od vrata do vrata” pristupa. Naravno, i jedan i drugi oblik podrazumevaju pripadajuće odgovornosti za robu, a sa sobom nose određene prednosti i mane.

U jeku pandemije korona-virusa brodarske kompanije bile su na poziciji moći, pošto su kontrolisale pristup retkoj robi, odnosno kapacitetima na brodu. To im je omogućavalo da klijentima svoje usluge nude po principu “uzmi ili ostavi”, što je uključivalo i poslove pre i posle otpreme kontejnera iz luka. Naravno, ova usluga se uglavnom naplaćivala po veoma visokim cenama i podrazumevala je kako transport punih, tako i povrat praznih kontejnera.

Ipak, većina učesnika na tržištu bila je svesna da je reč o tržišnoj anomaliji, koja neće potrajati.Zlatnom dobu za brodare morao je doći kraj. Rebalans ponude i tražnje za brodskim transportom u 2023, uzrokovan pre svega geopolitičkim prilikama i njihovim ekonomskim posledicama (rat u Ukrajini, problemi u Crvenom moru, inflacija, manja potrošnja itd.), preokrenuo je kormilo. Tržište transporta kontejnera pre i posle opreme iz luke, vratilo se svojim bazičnim principima, kao što su pregovaranje o ceni ili ugovaranje pojedinačnih transporta, a trgovački transport je ponovo ušao u igru.

Velika ulaganja brodara sigurno će se isplatiti

Šta nas sada čeka u budućnosti? Analitičari su oprezni u davanju velikih ocena, imajući u vidu da je volatilnost sve izraženija. Iako su u ovoj “igri moći” drumski prevoznici i špediteri povratili svoje pozicije, i oni se i te kako suočavaju sa problemima - nedostatkom radne snage, strogim ekološkim propisima, niskim maržama itd. Brodarske kompanije koje su iskoristile svoje povećane finansijske resurse da idu ka većoj vertikalnoj integraciji i preuzmu direktnu kontrolu nad svojim resursima kopnenog transporta , mogle bi da u budućnosti imaju konkurentsku prednost.

Ono što se svakako očekuje u periodu do 2030. jeste kontinuirani rast tržišta pomorskog kontejnerskog transporta (jedna od konsultantskih kuća, na nivou Evrope očekuje rast po stopi od 2,1% godišnje). To znači da će posla biti i za kompanije koji obavljaju operacije do i iz lučkih čvorišta. Postoji stara izreka koja kaže da se “bitke na moru dobijaju na kopnu”. U ovom slučaju, praksa je pokazala da je reč o tržištu za koje se vredi boriti.