Razgranata infrastruktura pre svega je neophodna za teretna vozila koja prelaze velike udaljenosti. Dovoljan broj javno dostupnih punjača, adekvatne brzine, neizostavan je ukoliko računamo na intenzivniju upotrebu električnih kamiona u međunarodnom transportu tokom narednih godina.

Brzina je veoma važna karakteristika. Brzi punjači omogućavaju vozaču kamiona da svoju zakonski definisanu pauzu od 45 minuta iskoristi da u velikoj meri dopuni vozilo i nastavi dalje do isteka dnevnog limita vožnje, odnosno do stizanja na konačno odredište.

Početkom 2023, kompanija Aral pod čijom je upravom nekoliko hiljada benzinskih stanica širom Nemačke, otvorila je „prvi evropski koridor za punjenje električnih kamiona“. To je podrazumevalo postavljanje šest punjača visokih performansi na kamionskim stajalištima duž 600 km koridora Rajna-Alpi, jedne od najprometnijih evropskih logističkih ruta. Tada je objavljeno i da je zahvaljujući brzini punjača za pomenutih 45 minuta moguće obezbediti dopunu za oko 200 kilometara vožnje.

Više stanica za dopunu u planu širom Evrope od 2025.

Iako su sve češći projekti u kojima proizvođači vozila, vlasnici benzinskih stanica, logističke kompanije, pa čak i vlasnici robe (fabrike, trgovinski lanci itd.) zajednički rade na uspostavljanju infrastrukture za punjenje, javna sveobuhvatna mreža EV punjača pitanje je kojim će vlade i države morati da se aktivno pozabave u narednom periodu.

Evropska unija krajem prošle godine usvojila je i novi zakonski propis čiji je cilj da se obezbedi veći kapacitet javnog punjenja na gradskim ulicama i duž autoputeva širom kontinenta. Takozvana regulativa o infrastrukturi za alternativna goriva (alternative fuel infrastructure regulation - AFIR) smatra se jednom od prekretnica EU politike „Fit for 55“, koja će omogućiti transportnom sektoru da značajno smanji svoj ugljenični otisak.

"Optimisti smo u pogledu mogućnosti da u bliskoj budućnosti punimo električna vozila podjednako lako kao što to danas činimo na tradicionalnim benzinskim stanicama", rekla je tom prilikom Rakel Sančez Himenez, španska ministarka saobraćaja, mobilnosti i urbane agende.

Uredba predviđa konkretne ciljeve koji će morati da budu ispunjeni 2025, odnosno 2030. godine. Među njima su i:

• Počev od 2025. godine, stanice za brzo punjenje od najmanje 150kW za automobile i kombije moraće da budu postavljene na svakih 60km duž glavnih transportnih koridora EU (takozvane „transevropske transportne (TEN-T) mreže“).
• Počev od 2025, stanice za punjenje za teška vozila minimalne snage 350kW, treba da budu postavljene na svakih 60km duž TEN-T core mreže i na svakih 100 km duž TEN-T sveobuhvatne mreže (sa kompletnom pokrivenošću do 2030).
• Stanice za punjenje vodonikom koje opslužuju i automobile i kamione moraju biti raspoređene od 2030. godine u svim urbanim čvorištima i na svakih 200 km duž TEN-T core mreže.
• Pomorske luke koje primaju određeni broj velikih putničkih plovila ili kontejnerskih brodova, moraju obezbediti struju sa obale za takva plovila do 2030.
• Aerodromi moraju da obezbede struju stacionarnim avionima na svim izlazima do 2025. godine, a na svim udaljenim stajalištima do 2030.
• Korisnici električnih vozila ili vozila na vodonik moraju imati mogućnosti da lako plaćaju na mestima za dopunu, platnim karticama ili beskontaktnim uređajima i bez pretplate i uz punu transparentnost cena.

Kombi na struju popularni u Holandiji, Španiji, Francuskoj…

Upotreba električnih vozila u komercijalnom transportu nije samo deo evropskog zelenog plana, već naša sadašnjost. Bez obzira na činjenicu da je dizel i dalje na neprikosnovenom prvom mestu, podaci o novim registracijama vozila u Evropskoj uniji u 2023. godini pokazuju da udeo električnog pogona jasno raste.

To je najizraženije u kategoriji kombija (do 3,5 tona), gde je prodaja u odnosu na godinu ranije porasla za 56,8%, a tržišni udeo sa 5,4 stigao na 7,4% (dizel je pao sa 85,7% u 2022. na 82,6% u 2023). Pomak je podstaknut pre svega rastom na ključnim evropskim tržištima, među kojima prednjače Holandija, Španija, Francuska. Ukupno, u Evropskoj uniji je tokom 2023. novoregistrovano nešto manje od 108.300 električnih kombija (na baterije ili plug-in hibrida); tokom 2022. taj broj bio je manji od 70.000, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske asocijacije proizvođača automobila – ACEA.

Uprkos tome što je kod teškaša slika drugačija (ovde dizel drži čvrstih 95,7% tržišta), registracije novih električnih kamiona zabeležile su impresivan rast od 234,1%, dostigavši 5.279 jedinica. Glavni pokretači rasta su Holandija i Nemačka, koje su zajedno činile više od 60% ukupne prodaje električnih kamiona u EU. Električni kamioni sada predstavljaju 1,5% tržišta, što je značajan napredak u odnosu na 0,8% iz prethodne godine.

Ako vam se ovaj broj učini premalim, ne zaboravite da svi vodeći evropski proizvođači vozila prognoziraju da je budućnost električna i to ne samo budućnost kombi sektora. Primera radi, kompanija IVECO koja je krajem 2023. lansirala potpuno novu liniju e-vozila, prognozira da će udeo električnih kamiona u EU do 2025. iznositi 5-10%, a potom rasti na 20-40% do 2030. U kategoriji LCV prognozirani rast ide još brže, na 10-20% ukupnog broja registracija do 2025, a potom 30-50% do 2030.

Kako će se izgradnja mreže stanica odvijati i kako finansirati, pitanja su na koja ćemo uskoro dobiti odgovor. Ono u šta nema sumnje, jeste da je intenzivan razvoj mreže punjača za električna vozila neophodan, kako bi dekarbonizacija transporta mogla da zaživi u punom obimu.