United Parcel Servise (UPS) pre skoro 50 godina implementirao je sistem protoka paketa koristeći mrežu računara da automatizuje sortiranje i optimizuje rute isporuke. Iako nije podrazumevao napredne AI tehnologije koje imamo danas, ovaj sistem najveće svetske kompanije za dostavu pošiljki postavio je osnovu za integraciju automatizovanih procesa u logističkim operacijama.

Od tada, upotreba veštačke inteligencije u logistici nastavila je da se razvija i širi, a preduzeća da usvajaju sofisticirane algoritme, mašinsko učenje i robotiku kako bi poboljšala efikasnost i donošenje odluka.

Danas gotovo da nema segmenta transportno-logističke industrije do kojeg veštačka inteligencija nije dosegla.

„Ovo je robot, vaš novi kolega“

Veća efikasnost i produktivnost, niži troškovi, smanjenje prostora za greške izazvane ljudskim faktorom, kao i rešenje za nedostatak kadrova, neki su od vodećih razloga zbog kojih se kompanije odlučuju da u svoje poslovanje uključe tehnologiju vođenu veštačkom inteligencijom.

Prvi segment primene koji bi trebalo pomenuti jeste optimizacija ruta. Automatsko planiranje ruta praktično koristi AI za „probiranje“ ogromne količine podataka – od vremenskih uslova, dešavanja na putu, vikend i prazničnih ograničenja vožnje, radova, zastoja, performansi vozila, rasporeda isporuke… Na taj način određuju se najefikasnije i najisplativije rute za blagovremenu isporuku, a takođe i izbegavaju prazne vožnje.

Litvanska Girteka, jedna od najvećih kompanija za drumski transport u Evropi, nedavno je otkrila zanimljive detalje iz svoje prakse. Veštačka inteligencija prikuplja podatke o njihovom voznom parku koji broji preko 9.000 kamiona, koji se potom zajedno sa informacijama o stanju na putu, bezbednim parkiralištima i dostupnim benzinskim stanicama, unose u AI Operator kompanije. Sistem definiše rutu i vozaču dostavlja instrukcije „od A do Š“: gde da ide, kojim putem, gde će provesti obavezne pauze, a gde dopuniti vozilo gorivom.

Sledeće mesto na listi zauzimaju autonomna vozila. Od viljuškara u magacinima, do teških kamiona – veštačka inteligencija ključna je u obezbeđivanju prilagodljivosti neophodne autonomnim vozilima za navigaciju i donošenje informisanih odluka. AI obrađuje podatke sa senzora, kamera i lidara kako bi interpretirala okolinu i donosila odluke u realnom vremenu, omogućava komunikaciju između autonomnih vozila, a ima i sposobnost takozvane „prediktivne analitike“.

Sa jedne strane, vozila bez čoveka za volanom u budućnosti mogu biti način da se popune hronično neupražnjena radna mesta i barem delimično reši problem nedostatka vozača ili radnika u skladištima. Istovremeno, ona su i „alat koji nadograđuje ljudski talenat“, kako je rekao jedan od osnivača hrvatskog startapa Gideon predstavljajući svoj autonomni viljuškar Tray.

Skladišna logistika je oblast gde je upotreba AI možda i najdalje odmakla. Veštačka inteligencija optimizuje nivoe zaliha, smanjujući višak i sprečavajući nagomilavanje, radi efikasnijeg upravljanja lancem snabdevanja. Različiti roboti automatizuju zadatke u skladištima, poboljšavajući brzinu i tačnost u procesima kao što su pikovanje i pakovanje.

Primera je bezbroj, a jedan interesantan stiže iz Berlina gde su programeri Amazon Fulfillment Technologies razvili naprednu veštačku inteligenciju koja može da uoči nepravilnosti i markira oštećenu robu, pre isporuke kupcu. Amazonovi menadžeri za inovacije tvrde da je ovaj AI sistem tri puta efikasniji od ručnog identifikovanja oštećenih proizvoda.

Veštačka inteligencija u transportu i logistici primenjuje se takođe i u oblastima prediktivnog održavanja, predviđanja potražnje, pametnog upravljanje saobraćajem, čet-botova za korisničku podršku, u kombinaciji sa blockchain-om za poboljšanje transparentnosti i sledljivosti i mnogim drugim.

I cena se računa.

Uprkos jasnim prednostima upotrebe AI u logističkom lancu, mnoga preduzeća suočavaju se sa preprekama u usvajanju takve tehnologije.

Na prvom mestu izdvajaju se troškovi – često su potrebna velika ulaganja u softver i hardver, što za manje firme može biti krupan zalogaj. Tu su, zatim, neophodnost konstantnog održavanja i ažuriranja, kako bi se osiguralo da sistem daje tačne rezultate i pravilno radi tokom vremena. Takođe, problem može predstavljati i nedostatak kadrova za održavanje i upravljanje sistemom. Ne smemo zaboraviti ni pitanja zaštite privatnosti podataka, kao i usaglašavanje sa regulatornim zahtevima koji se često razlikuju od države do države.

Iako veštačka inteligencija, naravno, nije odgovor na sva pitanja i probleme u logističkom lancu, aktuelna kretanja jasno pokazuju da će njen uticaj nastaviti da raste i u budućnosti. Primera radi, više od 70% učesnika nemačke studije „Digitalizacija u logistici“ 2019. verovalo je da će AI biti neophodna za ovu industriju za deset godina, ali je u tom trenutku koristilo manje od 15% njih. Samo tri godine kasnije, 22% ispitanih nemačkih logističkih kompanija koristilo je AI, a 26% pregovaralo je o početku upotrebe. Više od polovine (58 %) navelo je da će veštačka inteligencija postati široko korišćena i preuzeti mnoge zadatke u bliskoj budućnosti.