Početkom leta ove godine i Varšava se pridružila evropskim gradovima koji u borbi protiv zagađenja koriste sistem zone niske emisije. Od 1. jula 2024. u poljskoj prestonici je na snazi propis koji u centralno jezgro i pojedine periferne delove zabranjuje ulaz vozilima na benzin starijim od 27 godina i standarda manjeg od Euro 2, kao i dizelašima starijim od 19 godina, odnosno standarda nižeg od Euro 4.

Premda se zasad ne čini da su pravila suviše restriktivna, ograničenja bi trebalo da se kontinuirano pooštravaju na svake dve godine. Ako sve ostane po planu, na taj način bi od 2032. godine u centar Varšave mogla da ulaze samo vozila na benzin Euro 6 kategorije ili mlađa od 18 godina, kao i dizel vozila Euro 6 ili mlađa od 12 godina.

Šta su zone niske emisije (low emission zone - LEZ) i koliko ih ima u Evropi?

Varšava, Riga i Sofija prošle godine najavile su da spremaju uvođenje prvih zone niske emisije i zabranu vozila koja najviše zagađuju u svojim centralnim oblastima. Istočnoevropska trojka krenula je tako stopama mnogih drugih gradova širom Evrope, koji intenzivno sprovode ove mere u poslednjih nekoliko decenija.

Najšire govoreći, zone niske emisije (LEZ) su definisana urbana područja u kojima je pristup vozilima sa visokim nivoima zagađenja ograničen. Specifični zahtevi za prihvatljive nivoe emisije razlikuju se od zemlje do zemlje, odnosno od zone do zone. Takođe, ova područja pojavljuju se i pod imenima “zone čistog transporta”, “zone čistog vazduha” itd.

Titula pionira najčešće se pripisuje Stokholmu, a datira još iz 1996. Takođe, među prvima su bili i London i Berlin, koji su svoje LEZ predstavili 2008. Mnogi drugi evropski gradovi usvojili su potom ove “zelene zone”, kao deo svojih strategija za smanjenje zagađenja i borbe za čistiji vazduh - Lisabon, Oslo, Amsterdam, Milano.

Ipak, iako postoje skoro 30 godina, široku ekspanziju LEZ su doživele u tek poslednjoj deceniji, kada je pitanje zagađenja i njegovog uticaja na zdravlje ljudi stavljeno u fokus. Eksperti procenjuju da širom evropskog kontinenta danas postoji više od 300 LEZ, kao i da će njihov broj dalje rasti. Većina ovih zona nameće ograničenja za autobuse i kamione teže od 3,5 tona, dok neka pravila obuhvataju i kombije, minibuseve, kampere, automobile, pa čak i motocikle. Takođe, pojedine zemlje otišle su korak dalje, uvodeći Zone nulte emisije (Zone zero emission).

Smatra se da su danas zone niske emisije jedan od najučinkovitijih načina za smanjenje emisije lebdećih čestica, ozona i azot-dioksida, koji su tri glavna zagađivača u Evropi. Primera radi, stručnjaci za zelenu mobilnost procenjuju da je u nemačkim gradovima primena LEZ dovela do smanjenja godišnjih srednjih koncentracija čestica (PM10) i azot-dioksida za 7%, odnosno 4%.

Drumski prevoznici pred sve većim izazovima

Uvođenje zona niske emisije u gradskim centrima sve više podstiče aktere u industriji drumskog transporta tereta da razmotre alternativna rešenja. LEZ menjaju obrasce mobilnosti, favorizujući vozila sa niskim emisijama, a naročito električne i hibridne kombije i kamione, kao i alternative poput dostave biciklima i slično.

Od menadžera flote sve intenzivnije se zahteva da proaktivno rade na razvoju kako bili u skladu sa aktuelnim propisima, ali i planirali korak unapred, za period kada će restrikcije biti još drastičnije. Svi su saglasni – jedini pravi odgovor jeste implementacija novih, zelenih tehnologija i opreme.

Sa druge strane, jasno je da za drumske prevoznike u Evropi (već suočene sa različitim preprekama) ovo može predstavljati priličan izazov. Primera radi, najava Stokholma da bi do kraja 2024. godine centar grada trebalo da postane značajno restriktivnija „ekološka zona klase 3“ (koja bezmalo dozvoljava samo električna i hibridna komercijalna vozila), naišla je na značajno negodovanje prevoznika.

“Švedski transportni sektor jedan je od najčistijih na svetu i restrukturira se veoma brzo. Od 2010. godine smanjili smo emisije za 34%, ali Gradu Stokholmu sada se previše žuri”, saopštilo je tada udruženje Transportforetagen, poručujući da čak ni u naprednoj Švedskoj kupci i dalje nisu spremni da plate više za održiva transportna rešenja.

Kritičari koncepta kao sporne tačke dodatno navode i pitanja sprovođenja i usklađenosti (da li su lokalne vlasti dorasle tome da obezbede nadgledanje i sprovođenje pravila). Takođe, tu su i određena infrastrukturna ograničenja.

Da li ste znali

Prema najnovijim podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA), prosečna starost kamiona u Evropskoj uniji iznosi 13,9 godina, kombija 12,5, dok su putnički automobili „najmlađi“ sa prosekom od 12,3 godine. Najstariji vozni park ima Grčka (prosečna starost kamiona je neverovatne 23 godine, a lakih komercijalnih vozila 21,4). Situacija je najbolja u Austriji, koja ima najmlađe i kombije (prosek 6,5 godina) i kamione (6,7).