Danas, slučaj prevoja Brener ima značajan uticaj na međunarodnu logistiku i trgovinske tokove u Evropi.
Sa jedne strane - stav da je slobodno kretanje robe jedno od osnovnih načela evropske zajednice. Sa druge - nastojanje austrijskih vlasti da zaštite svoje građane i životnu sredinu od sve većeg tranzita kamiona kroz Alpe. Čini se da se pomirenje stavova ne nazire, a slučaj je stigao i do Suda pravde Evropske unije.
Ključna ruta
Prolaz, odnosno prevoj Brener, ključna je tranzitna ruta između Italije i Austrije i žila-kucavica mobilosti na osi sever-jug Evrope. Godišnje rutom prođe preko 2,4 miliona kamiona, a broj konstantno raste.
Restrikcije na tranzit teških teretnih vozila kroz Alpe uključuju više stavki: zabrane noćne vožnje, zabrane za određene vrste tereta, zimske zabrane subotom, kao i takozvane blok-provere, odnosno određene dane u godini kada je prelaz kamiona preko prevoja ograničen na 300 kamiona po satu.
Mnoge zemlje kritikovale su mere ograničenja saobraćaja (Mađarska, Češka, Nemačka…), još od kada su se pojavili prvi planovi za njihovo uvođenje, a Italija – čiji se izvoz u ogromnoj meri oslanja na Brener, u svojim žalbama najdalje je odmakla.
Koliko koštaju zabrane?
Tokom proteklih godina, privrednici susednih zemalja iznosili su različite stavove o tome koliko ih ove zabrane, kašnjenja i čekanja koštaju.
Među najsvežijima su procene koje je italijansko ministarstvo nadležno za saobraćaj iznelo početkom februara, a u kojima se navodi da su zabrane na Breneru transportnom sektoru te zemlje u poslednjih pet godina donele gubitak od čak 1,8 milijardi evra. Italijani smatraju da, istovremeno, nema preterane ekološke koristi od ovog sistema. Kao primer navode da se zbog noćnih zabrana kasnije na putu prave kolone vozila, koje više zagađuju od kamiona koji se brzo kreću.
I Nemačko udruženje za transport i logistiku (BGL) više puta je ukazivalo da austrijske mere negativno utiču na ekonomiju, naročito na mala i srednja preduzeća u transportnoj industriji i vozače kamiona.
Tvrdeći da ograničenja narušavaju pravilo slobodne trgovine i slobodnog kretanja robe unutar EU, italijanske vlasti i zvanično su pokrenule postupak pred organima Unije – podneli su žalbu Evropskom sudu pravde sredinom 2024.
Italija je u tom procesu u međuvremenu obezbedila (neki bi rekli „konačno“) i podršku Evropske komisije. EK je, naime, uprkos mnogobrojnim pisanim zahtevima različitih transportnih udruženja i privrednih komora, pa čak i Međunarodne unije drumskog transporta (IRU), dugo odbijala pozive da rešava problem, insistirajući na dogovoru i na stavu da zemlje koje se graniče moraju zajedno rešiti problem tranzita. Kada je prošle godine objavljeno da je Komisija odlučila da podrži tužbu Italije protiv Austrije, značajan deo transportne javnosti smatrao je da je Rim time dobio moćnog saveznika u svojoj borbi.
Kontraargumenti: javno zdravlje i prelazak na voz
Austrija sa druge strane, tvrdi da su mere koje sprovodi ključne za zaštitu osetljivog alpskog okruženja. Zbog visokih emisija, Alpi i okolni regioni često prelaze granične vrednosti za zagađenje. Cilj restrikcija jeste i da se podstakne preusmeravanje transporta robe na železnicu, kao i da se što više koriste RoLa (Roll on-Roll off) linije (prevoz kamiona vozom).
Jedan od ključnih projekata na kojem Austrija zasniva svoju politiku jeste i Brenner Base Tunnel (BBT), koji je u izgradnji i koji će omogućiti veći prevoz tereta železnicom. Planirano je da BBT bude u funkciji do 2032. godine i da omogući da se sa druma na voz prebaci i do 50 miliona tona robe godišnje. Novi tunel omogućiće veće kapacitete za teretne vozove, poboljšavajući konkurentnost ove vrste saobraćaja.
Što se tiče predmeta pred Sudom pravde, upravo ovim argumentima Austrija je branila svoju poziciju, iznoseći tvrdnje da prekomerni saobraćaj ugrožava javno zdravlje. Italija je imala rok da do 31. marta 2025. iznese svoje obrazloženje na ovaj prigovor. U trenutku pisanja ovog teksta njihov odgovor još nije bio poznat, ali nema sumnje da će se i ta informacija uskoro pojaviti.
Ukoliko sud presudi u korist Italijana, Austrija bi se mogla suočiti sa sankcijama poput dnevnih kazni ili paušalnih iznosa, ali to ni izdaleka ne garantuje da će se ovaj Gordijev čvor brzo ili lako razmrsiti.
Dodatna ograničenja
Da stvar bude još komplikovanija, od 1. januara ove godine, zbog građevinskih radova, most Lueg na autoputu Brener dostupan je sa po jednom trakom u svakom smeru. Izuzetak su samo vikendi i periodi pojačanog saobraćaja, kada rade po dve trake.
Austrijski upravljač putne infrastrukture – ASFINAG, izneo je posle dva i po meseca preliminarne procene o rezultatima zabrane, navodeći da privremeni sistem dobro funkcioniše i da su primećeni samo blago duži zastoji i to tokom nekoliko sati. Takav izveštaj, očekivano, dodatno je dolilo ulje na vatru kod „suprotne“ strane.
