Praznični period špic je sezone za dostavne službe širom planete, a uoči i oko Božića i Nove godine isporuči se ubedljivo najviše paketa. Iako se zvanična statistika tek očekuje, prognoze kažu da bi broj paketa isporučenih širom Evrope, u poslednjem kvartalu 2024. trebalo da dostigne rekordnih 6,2 milijarde, što je oko 10% više nego lani. Glavna podrška kuririma u dostavi do krajnjih kupaca jesu kombi vozila, nezamenjivi igrač last-mile servisa, ali i značajan faktor u mnogim drugim oblastima transporta.
Mada su često u senci svoje velike braće – kamiona, kombi vozila predstavljaju ključnu kariku u lancu snabdevanja širom Evrope. Ona uspešno balansiraju između brzine, efikasnosti i prilagodljivosti, što ih čini jednim od osnovnih alata evropske transportne privrede.
Fleksibilnost i dostupnost, ekonomičnost i ekološki potencijal predstavljaju njihove glavne adute, u tržišnim okolnostima koje karakteriše sve veća urbanizacija, rast e-trgovine, potražnja za hitnim isporukama…
Primera radi, u auto-industriji tokom 2024. došlo je do upečatljivih promena trendova. Kako se u proizvodnju automobila uvode nove tehnologije, električni ili hibridni sistemi, tako se i lanci snabdevanja menjaju i raste potražnja za premium freight-om. Za transport uz poštovanje strogih rokova, koji garantuje izbegavanje zastoja, kombi vozila su odlučujući faktor.
Širom Evropske unije u opticaju je više od 31 milion kombija, a prema podacima Evropske asocijacije proizvođača vozila (ACEA) čak polovina njih registrovana je u tri zemlje - Francuskoj, Italiji i Španiji. Prosečna starost kombi vozila u EU početkom 2024. iznosila je 12,5 godina – najstariju flotu imala je Grčka (preko 20 godina), a najmlađu Austrija (6,5 godina). Među dobro kotiranima bile su još i Belgija, Danska, Nemačka, Irska, Luksemburg i Švedska, gde je prosek takođe ispod 10 godina.
Laka komercijalna vozila
Kombiji su deo kategorije poznate kao „laka komercijalna vozila“. Evropski sistem klasifikacije definiše kombi vozila kao „motorna vozila sa najmanje četiri točka, koja se koriste za prevoz robe i imaju maksimalnu masu koja ne prelazi 3,5 tone“. Klasifikovana su u kategoriju N1. Ova kategorija se dodatno deli na vozila klase I, II i III, u zavisnosti od težine vozila.
Laka komercijalna vozila mogu se koristiti i za prevoz ljudi, u kom slučaju se tretiraju kao putnička vozila u okviru M kategorija.
Mnoga laka komercijalna vozila se registruju kroz višestepeno odobravanje tipa. To znači da proizvođač izrađuje nepotpuno vozilo, koje zatim kompletira specijalizovani proizvođač karoserija. Na raspolaganju su hiljade različitih nadogradnji kako bi se zadovoljile potrebe kupaca (npr. kamperska vozila, kombi-hladnjače itd.).
Električni i hibridni - manje od 10% novih registracija
Za razliku od prodaje kamiona, gde situacija tokom ove godine nije najsjajnija, prodaja kombija u Evropi u 2024. beležila je, barem u prvih devet meseci, prilično dobre rezultate. U prva tri kvartala broj novih registracija kombija u Evropskoj uniji porastao je 8,5%, dostigavši ukupno 1.170.310 jedinica. Rezultat je podstaknut pozitivnim trendovima na sva četiri glavna evropska tržišta: prednjačila je Španija sa izuzetnim rastom od 16,7% u odnosu na 2023, a sledile su je Nemačka, Italija i Francuska.
Manji troškovi vlasništva i održavanja, kao i manji zahtevi po pitanju infrastrukture, omogućavaju da se ova kategorija lakše preorijentiše na održive alternative, nego što je to slučaj sa teškim teretnim vozilima.
Premda je i dalje ubedljivo najviše dizelaša, električni kombiji iz godine u godinu dobijaju na značaju u Evropi, doprinoseći postepenoj promeni dinamike na tržištu. Uprkos tome što je udeo ekološki prihvatljivijih kombija i dalje ispod 10%, to je svakako bolji rezultat nego što je slučaj kod kamiona. Na primer, u prva tri kvartala, od novoregistrovanih kombi vozila u Evropi oko 6% bili su električni, a oko 2% hibridni. Kod kamiona je svega 2,2% odlazilo na električne modele.
Analitičari prognoziraju da će u narednim godinama električni modeli progresivno zamenjivati modele sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, podstaknuti regulativama vlada i lokalnih samouprava, kao i zahtevima klijenata. Takođe, vredi pomenuti i očekivanja da će kombiji na gas, u onim industrijama gde je teško preorijentisati se na električne alternative, dinamično prelaziti na bio-CNG.
Od novca do lekova
Kombi vozila koriste se za prevoz najrazličitijih vrsta pošiljki: od generalnih tereta, preko robe u kontrolisanom temperaturnom režimu (hrana, piće, farmaceutska i medicinska sredstva itd.) do specijalnih pošiljski kao što su umetnine, instrumenti…
Među sektorima koji se izuzetno oslanjaju na ovakve flote su, uz pomenute kurirske i dostavljačke službe, oni koji organizuju transport novca, dragocenosti i dokumenata, kao i takozvane „mobilne radionice“ (isporuka alata i opreme na gradilišta).
Kada je reč o premium freight servisima, danas skoro da nema sektora kome nisu potrebne ovakve usluge, ali se oni najčešće vezuju za automobilsku i avio industriju gde se često javlja tražnja da se u vrlo kratkom roku dostave određeni delovi kako ne bi došlo do zastoja u proizvodnji. Eksperti očekuju da će i u budućnosti rasti potreba za premium freight-om, kako zbog potreba samih klijenata koji će se uz pomoć tehnologije okretati sofisticiranijim proizvodnjama, tako i zbog geopolitičkih izazova koji dovode do blokada određenih ruta.
