Vest da će se čak 500 novih Mercedes-Benz kamiona priključiti tokom 2026. floti litvanske kompanije Girteka privukla je početkom marta veliku pažnju javnosti. Ova porudžbina - svakako jedna od najvećih kojima ćemo svedočiti u Evropi u ovoj godini, zapravo samo nastavlja trend iz prethodne.
Iako je tokom 2025. tržište novih kamiona pretrpelo priličan pad u celoj Evropi, nekoliko zemalja prijavilo je suprotna kretanja. Litvanija među njima zauzima vodeće mesto. Osim što je broj novih registracija u celoj kategoriji kamiona u toj zemlji porastao za više od pola, rast je još veći u kategoriji teških kamiona (prema klasifikaciji Evropske asocijacije proizvođača automobila - preko 16 tona).
Da li je bum na Baltiku, dok Nemačka beleži dvocifren pad, Holandija strmoglavih -40%, a Francuska „kašljuca“, iznenađenje ili očekivani razvoj situacije?
Ostavimo ipak odgovor na ovo pitanje za kraj i krenimo redom.
Evropska asocijacija proizvođača automobila (ACEA) redovno objavljuje statistiku novih registracija komercijalnih vozila - kamiona, kombija i autobusa. Ovi izveštaji pouzdana su krvna slika tržišta.
Poslednji među njima zaokružio je skeniranje 2025. Bila je to samo još jedna ilustracija teškoća sa kojima se transportna industrija Evrope suočila tokom prethodne godine: pad je bio osetan u svim kategorijama, osim autobusa.
Kombi vozila u minusu skoro 9%
Mada su kombiji dosada često bili otporniji od svojih velikih kolega, ovoga puta nije bilo tako. Nove registracije kombija u Evropskoj uniji pale su za 8,8% u odnosu na godinu ranije. Negativnom rezultatu najviše su doprinela tri najveća tržišta: Francuska (-5,6%), Nemačka (-5,4%) i Italija (-5%). Od tržišta sa preko 100.000 novoregistrovanih kombija, u plusu je bila jedino Španija, i to skoro 12%.
Najveći udarac lani ipak je pretrpela Holandija, gde je broj novih registracija kombija pao za neverovatnih 84%: sa preko 130.000 u 2024. na tek nešto više od 20.000 u 2025. Holandija je bila „gubitnik godine“ i u kategoriji novih registracija kamiona (prema ACEA klasifikaciji, sva teretna vozila preko 3,5 tona), gde je pad bio oko 40%, a analitičari ocenjuju da je tamo tokom 2025. tržište novih vozila praktično kolabiralo. Ipak, zemlja i dalje ostaje među igračima sa najvećom ukupnom flotom, na nivou Evrope.
Među velikim kartama, u plusu su bile Belgija (+7,6%) i Poljska (+4,9%), obe sa po oko 70.000 novih registracija kombi vozila.
A dok je u kategoriji do 3,5% tona ipak bilo šareno, tržište kamiona pokazuje znatno ujednačenije kretanje među državama - doduše, u negativnom smeru.
Kod kamiona pad oko 6%
Ukupan broj novih registracija kamiona smanjen je za 6,2%, pa je na nivou EU ubeleženo 307.460 novoregistrovanih. Ovaj pad je pre svega posledica slabije potražnje u dva ključna segmenta - kod srednjih i teških kamiona.
Negativna kretanja bila su prisutna u svim vodećim zemljama. Nemačka se suočila sa najizraženijim padom (-12,2%), a sledile su je Francuska (-9%), Španija (-3,6%), Italija (-2,8%). Ukratko, nijedno od glavnih evropskih tržišta nije uspelo da izbegne silazni trend u ovom segmentu (Holandiju smo već pomenuli).
Poljska je rasla i ovde (nešto manje od 7%), a Litvanija čak 58%; ako posmatramo potkategoriju teških kamiona (preko 16 tona) rast je bio bezmalo 60%.
Pa hajde da se onda vratimo na pitanje sa početka teksta.
Rekordna godina za Litvaniju
Analitičari su dobre godišnje rezultate na Baltiku najavljivali već nakon prvih meseci 2025, a kako je vreme odmicalo pokazalo se da su bili u pravu. Krajnji rezultat potvrdio je dinamičan razvoj litvanskih transportnih kompanija uprkos ekonomskom padu na nivou cele Evrope.
Izveštaji specijalizovanih asocijacija, ali i proizvođača kamiona, potvrđuju da je rast skoro u potpunosti zasnovan na kompanijama koje se bave međunarodnim drumskim transportom i koje čine dominantan deo kupovina novih vozila (Litvanija nije lokalno tržište, već svojevrsan transportni hub i njene firme posluju na evropskom nivou).
Još jedan od odgovora na pitanje zašto je u 2025. rast bio toliki jeste i činjenica da on dolazi posle slabe 2024. Dodatni impuls tako je zapravo došao iz rebound efekta, odnosno nadoknade odloženih investicija iz prethodne godine, kao i iz činjenice da mali broj velikih transportnih firmi ima ključni uticaj na ukupnu tražnju u ovoj zemlji, što pojačava oscilacije i dovodi do naglog skoka (ili pak pada).
Prognoze?
Prvi izveštaj u jednoj godini uvek je i najinteresantniji. Kada ACEA uskoro bude objavila nove podatke, biće zanimljivo videti kako je turbulentan početak 2026. uticao na prodaju komercijalnih vozila i da li je energetska kriza uspela da obriše sve prognoze koje su analitičari imali za ovu godinu.
Pojedini eksperti idu toliko daleko da poručuju kako bi cene dizela mogle da poguraju zelenu tranziciju i prelazak na alternativna vozila. Ipak, to bi mogao da bude slučaj samo sa lakim komercijalnim vozilima, dok tržište električnih kamiona i dalje ostaje u senci nedostatka infrastrukture. I to ne samo trenutno, već i na duže staze: ukoliko države i Unija ne preduzmu nešto da se razvoj mreže ubrza, kamioni na struju neće još dugo moći da pariraju dizelašima na širem planu.
