Nova pravila Evropske unije od 1. jula 2026. godine značajno će promeniti uslove rada u međunarodnom prevozu kombijima. Kao što je već dobro poznato, prema zahtevima Paketa mobilnosti laka teretna vozila (2,5-3,5 tona) od tog datuma moraće da budu opremljena pametnim tahografima druge generacije, dok će vozači morati da se pridržavaju precizno definisanih ograničenja vezanih za vreme vožnje i obavezne periode odmora.
Sektor lakog transporta suočiće se tako sa jednom od najvećih regulatornih promena u poslednjoj deceniji.
Obaveze nisu samo materijalne - i firme i zaposleni moraće da se organizaciono prilagođavaju i da uče. Za mnoge kompanije koje imaju velike flote kombija, najveća promena neće biti sama ugradnja tahografa već kompletan režim praćenja radnog vremena vozača, kontrola obaveznih odmora, vođenje evidencije itd. Nemojmo zaboraviti ni primenu propisa o radu vozača kombija u inostranstvu (propisi o upućenim radnicima itd.). Vozači će, pak, morati da znaju da barataju tahografom, vozačkom karticom itd.
Za koga važe obaveze?
Pre svega, podsetimo da se ova - kao i druge odredbe Paketa mobilnosti, odnosi na poslovne subjekte registrovane u zemljama članicama Evropske unije.
Pravila se primenjuju na laka teretna vozila ukupne mase između 2,5 t do 3,5 t (solo kombi ili kombinacija kombi+prikolica - računa se ukupna masa kombinacije), koja se koriste za komercijalni međunarodni transport ili kabotažu.
Ključno je istaći da regulativa pokriva i ne samo flote novih vozila već i kombije koji su već u upotrebi i koji će takođe morati da poseduju pametni tahograf druge generacije.
Obaveze se ne odnose na prevoz za sopstvene potrebe, domaći transport u zemljama EU, vozila komunalnih službi, vozila za specijalne namene i slično.
Uvođenje tahografa u kombije poslednja je stavka u nizu iz ove oblasti, definisana odredbama Paketa mobilnosti. Proces transformacije i prelaska na smart tahografe druge generacije za kamionski transport otpočeo je tokom leta 2023. Najpre su bila obuhvaćena samo novoproizvedena vozila, da bi u međuvremenu, kroz nekoliko faza, ugradnja/zamena postala obavezna za sva vozila preko 3,5 tona u međunarodnom komercijalnom transportu robe (stara i nova, uključujući i ona sa smart tahografima 1. generacije).
Radno vreme vozača kombija: isto kao i za kolege u kamionima
Od 1. jula 2026. godine, vozači kombija obuhvaćeni novim propisima moraće da poštuju ista osnovna ograničenja vremena vožnje, pauze i odmora kao i njihove kolege koje voze kamion:
- Dnevno vreme vožnje maksimalno 9 sati (uz mogućnost produženja na 10 sati dva puta nedeljno),
- Nedeljno vreme vožnje maksimalno 56 sati, tokom dve uzastopne nedelje maksimalno 90 sati;
- Obavezne pauze od najmanje 45 minuta nakon najviše 4,5 sata vožnje (uz mogućnost podele na kraće pauze),
- Obavezan dnevni odmor od najmanje 11 sati, uz ograničene izuzetke;
- Obavezna nadoknada odmora u predviđenim slučajevima.
Nepoštovanje može da dovede do ozbiljnih finansijskih sankcija. Povrede pravila o korišćenju tahografa ili socijalnih propisa (npr. skraćivanje pauza ili odmora, nepravilno evidentiranje podataka) podležu vrlo visokim administrativnim kaznama, koje se sabiraju, pa mogu dostići i više hiljada evra.
Kombi-prevoznici, da li ste spremni?
U praksi, kombi prevoznici danas prolaze kroz transformaciju koju su njihove kolege sa flotama kamiona prolazile u prethodne dve godine. Pa, da li su spremni?
Logistički profesionalci u Poljskoj - koja je jedna od najvećih „transportnih sila“, pisali su sredinom prošle godine da je sporna tačka visoka cena samog tahografa i njegove ugradnje, koja može koštati 3,500-4,700 EUR po vozilu, što, u kombinaciji sa drugim troškovima (poput kupovine softvera, obuke zaposlenih itd.), uz ograničeno radno vreme vozača, može ozbiljno da ugrozi profitabilnost pre svega malih preduzeća.
Ruku na srce, i sama transportna industrija se više puta dosada pokazala kao ne previše agilna. Kompanije često čekaju poslednji trenutak da se usaglase sa regulativom, odlažući ugradnju opreme i računajući na to da će i vlasti primenu propisa - odložiti.
Primera radi, u aprilu 2024. špansko udruženje Fenadismer je izvestilo da je svega 10% od ukupnog broja autobusa i kamiona kojima treba prelazak na G2V2, to i učinilo. U tom trenutku je, inače, do punog starta obaveze bilo ostalo oko godinu dana.
Španci naravno nisu bili jedini, a probleme i kašnjenja su prijavljivani u većini evropskih zemalja. Da budemo potpuno iskreni, za deo njih nisu samo prevoznici bili odgovorni: dobavljači su kuburili sa delovima, države nisu obezbedile dovoljan broj ovlašćenih radionica… Udruženja su neprestano apelovala da se primena odloži. Tako je na kraju i bilo, pa je, nakon grejs perioda i prilagođavanja (i više nagađanja), kažnjavanje onih koji nemaju G2V2 u svom kamionu ili autobusu počelo tek u martu prošle godine. Pljuštale su globe od više hiljada evra, a dešavalo se da firma privremeno „ostane“ bez kamiona. Na primer, jedno češko preduzeće je već prvih dana nagrabusilo kod Drezdena – uz kaznu od 1.500 evra (zbog smart tahografa 1. generacije koji nije zamenjen), kamion je morao da ostane u servisu i da čeka da dođe na red za ugradnju. A red se otegao…
Kada je reč o kombi prevoznicima, situacija je, barem u javnosti, nešto drugačija. Čini se da, barem od početka 2026, nema previše glasnih pritužbi na obavezu koja ih očekuje kroz samo nekoliko meseci. To može da znači samo dve stvari: izvukli su pouku od „velikih točkova“ i uveliko se pripremaju, ili će, kao Skarlet O’Hara, „misliti o tome sutra“.
