Uprkos napretku tehnologije i razvoju različitih bezbednosnih sistema, krađa robe u transportu i danas predstavlja ozbiljan globalni problem za logistički sektor i trgovinu. Prema podacima Udruženja za zaštitu transportovane imovine (Transported Asset Protection Association - TAPA), gubitak prouzrokovan krađama tereta u Evropi procenjen je na vrtoglave 8,2 milijarde evra godišnje.

Osim finansijskih gubitaka, posledice za kompaniju mogu biti i uvećani troškovi osiguranja, ali i smanjeno poverenje kupaca. Osim toga, postoje i situacije kada ukradenu robu jednostavno nije moguće kompenzovati ni na koji način ili barem ne dovoljno brzo. Tako nešto je na svojoj koži prošlog septembra osetila francuska modna kuća Balman, koja je samo nekoliko dana pred Nedelju mode u Parizu ostala bez 50 artikala nove kolekcije. Luksuzna, dizajnerska, unikatna odeća nestala je nakon što su lopovi oteli kamion na ruti od aerodroma do Balman sedišta. Na sreću, barem prema pisanjima medija, bezbednost vozača nije bila ugrožena.

Počinioci se u svojim kriminalnim poduhvatima služe najrazličitijim taktikama, od kojih je veliki deo usmeren na „krađu pre krađe“, tačnije krađu osetljivih podataka o ruti i sadržaju tovara. Kada dođu do informacija o robi i vozilu koja je „pogodna meta“, ne biraju metode – koriste obmane da presretnu i zaustave kamion, seku cerade, pa čak izvode i pljačke u pokretu.

Da, dobro ste pročitali: iako zvuči kao scenario nekog akcionog filma, u Evropi je pre nekoliko godina harala banda pljačkaša koja je imala razrađenu šemu krađe iz kamiona koji voze auto-putem. Da bi izveli tako nešto, upotrebljavali su više vozila koja su se kretala ispred i pored kamiona i tako ga na neki način kontrolisala. Glavni automobil onda bi prilazio „žrtvi“, a kriminalci su iskakali kroz krovni prozor i preko haube se penjali do brave na zadnjem delu kamiona, obijali je i brzo prebacivali robu kod sebe (najčešće elektroniku). Činilo se da su im nadležni stali na put – kradljivci poreklom iz Rumunije koje su mediji prozvali akrobatama i kaskaderima, osuđeni su 2022. godine na zatvorsku kaznu, zbog više teških krađa koje su počinili. I taman kada je ovaj nesvakidašnji događaj počeo da polako pada u zaborav, u junu ove godine u Holandiji su ponovo prijavljena dva slučaja krađe iz kamiona u pokretu!

Kradljivci ne biraju: odnose novac, bicikle, telefone, alat…

Samo u 2023, u regionu EMEA (Evropa, Bliski istok i Afrika) TAPA beleži više od 50.000 krađa tereta. Ipak, ove brojeve treba uzeti sa značajnom rezervom: policijski organi svake države vode svoju statistiku, a kompanije nemaju nikakvu obavezu da prijave incident u TAPA sistem, već je sve na dobrovoljnoj bazi. Udruženje veruje da je zbog toga ovaj (ogroman) broj samo mali deo stvarnog problema.

Najveći deo transporta tereta u Evropi odvija se drumom, pa je stoga i unapređenje bezbednost i prevencija krađa na drumu na prvom mestu. Iako rizik po robu postoji u svim tačkama u lancu snabdevanja (u skladištima, na mestu porekla ili odredišta itd.), prema TAPA podacima u proseku 80% odlazi na krađe iz kamiona, odnosno iz prikolice. U Evropskoj uniji, kargo-kriminal na drumu predstavlja jednu od glavnih pretnji po principe slobodnog kretanja robe.

Kada govorimo o kamionskom transportu, treba pomenuti da je ubedljivo najčešća meta zapravo gorivo iz rezervoara, te se najveći broj prijavljenih krađa odnosi upravo na takve situacije. Ukoliko posmatramo robu koja privlači pažnju kriminalaca, nekada su na udaru bile prvenstveno cigarete i potrošačka elektronika, a danas je jedino pravilo – da nema pravila. Uz telefone, televizore, plemenite metale, nakit i vredne satove, kradu se tako i muzički instrumenti, alati, delovi vozila, gume, bicikli (koji su naročito „atraktivni“ od korone), odeća, gotovina… Kao neobičan slučaj tokom maja 2024. izvaja se krađa hladnjače koja je transportovala meso sa parkinga u Irskoj, iako se tradicionalno veruje da lako kvarljiva roba lopovima nije prvi izbor.

Kako sprečiti krađu tereta?

Poboljšane sigurnosne mere, ali i kontinuirana obuka vozača i drugih učesnika u transportu, danas se smatraju ključnim preduslovima za suzbijanje ovog rastućeg problema. Kao najznačajnije alate u borbi sa kargo-kriminalom, kompanije danas na raspolaganju imaju:

• Savremene tehnologije praćenja: ugradnja GPS uređaja i drugih tehnologija za praćenje omogućava stalni nadzor vozila i tereta u stvarnom vremenu;
• Sigurnosne kamere i alarmne sisteme: instaliranje alarmnih sistema na vozilima, uključujući senzore pokreta, može odbiti potencijalne lopove i omogućiti brzo obaveštavanje nadležnih službi;
• Snažniju fizičku zaštitu: korišćenje naprednih sigurnosnih brava, ojačanih vrata i drugih alata kriminalcima otežava pristup robi;
• Sisteme za planiranje ruta: sofisticirani sistemi za rutiranje omogućavaju izbegavanje rizičnih područja, što može smanjiti izloženost krađama; takođe, ovi softveri daju informacije o bezbednim parkiralištima, koja su naročito značajna kada znamo da se veliki broj krađa dešava tokom parkiranja na sumnjivim lokacijama;
• Sisteme za komunikaciju: redovna komunikacija između vozača i kompanije, kao i koordinacija sa lokalnim organima reda, može pomoći u brzom odgovoru na sumnjive aktivnosti i potencijalne pretnje;
• Redovne obuke vozača i drugog osoblja: zaposleni u transportu moraju biti obučeni za prepoznavanje neuobičajenih aktivnosti i znati kako da reaguju u slučaju sumnje na pokušaj krađe – to je veoma važno ne samo kako bi se zaštitila imovina, već i ono što je najvažnije: ljudski život i zdravlje.